Podignite ruku ako želite solarni sistem a ne znate ni sami koji vam je sistem potreban i odakle trebate da krenete?

Došli ste u situaciju da imate potrebnu da instalirate solarni sistem i naravno prvi korak koji ćete da uradite jeste da odete na Google i počnete da tražite odgovore na pitanja. Napokon ste našlii jednu firmu koja vam deluje obećavajuće i počinjete da gledate proizvode. Posle nekoliko minuta shvatate da u suštini i dalje ne znate šta vam je potrebno i šta je sledeći korak koji bi ste trebali da preduzmete. Nastupa period frustracije i često odustajanje od takvog rešenja.

Imamo lepu vest za vas! Izabir pravog solarnog sistem za vašu aplikaciju uopšte nije težak proces. Ono što vam je potrebno jeste neka vrsta vodiča koji će vas sprovesti od početne do krajnje tačke.  Ideja za kreiranje ovoga bloga je upravo u tome da želimo da vam pojednostavimo ceo proces i da vam damo mogućnost da sami možete da izaberete pravi sistem za vas, naravno rešavajući sve nedomice koje imate usput. Kada završite čitanje ovoga bloga bićete u mogućnosti da sami procenti koji sistem tačno odgovora vašim potrebama.

Takođe, želimo da napomenemo da u ovom blogu ćemo se više fokusirati da vam objasnimo kako da konfigurišete baterijski solarni sistem a u sledećem blogu ćemo preći na mrežne sisteme i kako da izaberete pravi za vaše potrebe.

Ajde da krenemo redom.

 

Kako da izaberem pravi solarni sistem za moje potrebe?

 

Baterijski sistem vs Mrežni Sistem     

Pre svega, prvo moramo da objasnimo da postoje dve vrste solarnih sistema:

Više o razlikama između ova dva sistema možete da pogledate ovde

Baterijski Solarni Sistem

Solarni baterijski sistemi sa pripadajucim komponentama

Ono što je bitno napomenuti jeste da ovakvi sistemi su karakteristični za lokacije gde nema postojeće elektro mreže. To znači da je jedini mogući način da obezbedite sebi struju na lokaciji, putem solarnih panela odnosno ugradnjom solarnog sistema.

Iz našeg iskustva ono gde se baterijski solarni sistemi najviše primenjuju jesu vikendice, brodovi, kamp kuće, kamp vozila pa čak i kuće u kojima se živi svaki dan ( sve više u zadnje vreme).

Šta je prednost solarnog sistema sa baterijama?

Prednost je u tome što ovakav sistem ne poznaje prepreke i možete ga instalirati bilo gde. Nije potreban nikakav priključak od strane EPS-a. Sa druge strane, dobijate električnu energiju i mogućnost da funkcionišete normalno ( sa tim da nemate račun na kraju meseca da platite).

Kako funkcioniše solarni sistem sa baterijama?

Ideja je da vam u sledećih par rečenica objasnio ukratko sve komponente solarnog baterijskog sistema a zasebno svaku komponentu ćemo proći naknadno u daljem tekstu :

  • Solarni paneli- su ti koji generišu električnu energiju. Jedan deo proizvede energije se šalje ka potrošačima ako ih ima koji trenutno rade, a drugi deo energije se prosleđuje u baterije za kasnije korišćenje.
  • Baterije/ Solarni Akumulatori- su krucijalne u ovom sistemu obzirom da nam one omogućavaju da  uskladištimo energiju koju kasnije možemo da koristimo kada nam bude potrebna.
  • Kontroler/regulator punjenja baterija-  između solarnih panela i baterije obavezno moramo da imamo regulator punjenja baterija, čija svrha je da balansira i ravnomerno dopunjava baterije produžavajući njihov vek trajanja.
  • Invertor/pretvarač napona- Energija koja se nalazi u baterijama je potrebno da se preda potrošačima. Sada, solarni sistemi su uglavnom jednosmerne struje. Struja koja se nalazi uskladištena u baterija je jednosmerna ( 12 V ,24 V, 48 Volti) i potreban nam je uređaj koji može da je pretvori u naizmeničnu struju ( 220 V ) i tako prosledi potrošačima u kući ( obzirom da svi potrošači u kući su uglavnom 220 Volti)
  • Nosači solarnih panela - Ovo je već mehanički deo. Ono što moramo da napomenmo jeste da nam je jako bitno kakav je krov na koji će se instalirati solarni paneli.Zavisno od toga da li je krov kos ili je ravan potrebno je odrediti sa kojim nosačima je moguće uraditi instalaciju

Mrežni Solarni Sistem

Solarni mrezni sistem

Odmah da raščistimo jednu stvar, u Srbiji “”fid in tarife“ ( povlašćenje tarife za proizvođače električne energije) nažalost više nema. Iako na ovlašćenom ministarstvu i dalje stoji otvoren poziv, kvote su odavno popunjene i nove se ne izdaju. Da podsetimo, „fid in tarife“ su bile podsticajne cene struje od 20 centi po kilovatu za svu proizvedenu energiju koja se pošalje u mrežu. Međutim, kvote su jako brzo popunjenje i nove kvote nisu, niti ce biti otvarane. Ono što nas očekuje na ovom polju jeste kilovat za kilovat, gde će sva proizvedena električna energija biti poslata u mrežu a sa druge strane kupac i dalje uzima struju iz mreže, na kraju meseca EPS obračunava koliko je struje dato a koliko je preuzeto i razliku naplaćuje ili isplaćuje ( ako je više proizvedeno nego što je konzumirano).

Shodno tome, ono što je trenutno moguće raditi sa mrežnim solarnim sistemima jeste proizvodnja električne energije za sopstvene potrebe, gde se umanjuje deo struje koji se vuče iz mreže i samim tim smanjuje račun za struju. Naravno, ovde postoje razna rešenja koja mogu da vam drastično umanje račun za struju.

Prvo treba da spomenemo da pri izradi ovakvoga sistema se obraća pažnja da se solarna elektrana uskladi sa potrebama odnosno potrošnjom kupca. Na taj način bi smo izbegli da imamo viškove odnosno gubitke u proizvodnji električne energije ( od strane solarnih panela) obzirom da energiju koju ne potrošimo nemamo gde da uskladištimo. Više o ovome u nastavku teksta.

Kako funkcioniše mrežni solarni sistem?

  • Solarni paneli- su ti koji generišu električnu energiju. Celokupna proizvedena energije se šalje do invertora. Struja koju generišu solarni paneli je jednosmerna i kao takva ne može biti isporučena krajnjim potrošačima već se mora usmeriti ka invertoru napona.
  • Mrežni invertori napona-  Šta je posao solarnog pretvarača? Oni regulišu napon i struju koje proizvode vaši solarni paneli. Jednosmerna struja (DC) vaših solarnih panela pretvara se u naizmeničnu struju (AC), što je vrsta struje koju koristi većina električnih uređaja.

Pored toga, invertori vezani za mrežu, takođe poznati kao mrežno-interaktivni ili sinhroni pretvarači, sinhronizuju fazu i frekvenciju struje kako bi se uklapala u električnu mrežu (nominalno 60Hz). Izlazni napon je takođe podešen nešto više od napona mreže kako bi se višak električne energije tekao van mreži.

  • Nosači solarnih panela - Ovo je već mehanički deo. Ono što moramo da napomenmo jeste da nam je jako bitno kakav je krov na koji će se instalirati solarni paneli.Zavisno od toga da li je krov kos ili je ravan potrebno je odrediti sa kojim nosačima je moguće uraditi instalaciju.

Sada kada smo vas upoznali sa osnovnim razlika između ova dva sistema, došao je momenat da uđemo malo dublje u konfiguracije sistema shodno vašim potrebama.

Ajmo prvo da krenemo sa solarnim baterijskim sistemima i da vidimo kako da odredite sistem koji je vama potreban. Plan nam je da u ovom blogu pokrijemo u detalje baterijske sisteme i kako da izaberete pravi sistem za vaše potrebe, a u sledećem blogu ćemo pokriti konfiguraciju odnosno kako da odredite mrežni solarni sistem za vaše potrebe.

 

Solarni baterijski sistem- određivanje sistema za vaše potrebe

Solarni baterijski sistemi

Mnogo upita dobijamo svakodnevno od naših klijenata u vezi određivanja pravoga sistema za njihove potrebe, prva stvar uglavom što nam kažu jeste kvadratura kuće ili stana. Želimo da napomenemo da kvadratura kuće ili stana nema apsolutno nikakve veze sa tim koliki solarni sistem vam je potreban.

Ono što nam je bitno jeste da napravite spisak koji će činiti odgovori na dole postavljena pitanja:

  1. Koji su potrošači električne energije u kući a koje bi ste želeli da napajate solarnom energijom?
  1. Koliko vati je svaki potrošač sa liste koju ste napravili? W ( Vat je oznaka snage uređaja, dobija se množenjem AMPERAŽE x VOLTAŽA uređaja). Primer Laptop: Laptop obično ima 19 Volti i 2.5 Ampera ( zavisno od modela), to žnači da u vatima ova uređaj troši 19 x 2.5 = 47.5W na jedan sat rada.
  1. Koliko sati u toku dana svaki od gore navedenih uređaja radi u proseku? Ovde nam je potrebno da nam kažete uobičajeno radno vreme svakog od potrošača sa liste koju ste napravili. Recimo laptop u toku jednog prosečnog dana u našem slučaju radi 6 sati.

Nema tih reči koja bi smo mogli da vam naglasimo koliko su gore navedena pitanja bitna da bi solarni baterijski sistem bio ispravno konfigurisan!!

Da bi smo vam pomogli na sledećem linku smo dizajnirali solarni kalkulator koji će vam pomoći da izračunate pravi sistem za vas:

 SOLARNI KALKULATOR

Takođe na sledećem linku možete da pogledate spiskove potrošača i njihove potrošnje ako sami niste u stanju da odredite potrošnju vaših uređaja:

SPISAK POTROŠAČA 

PRIMER:

Recimo da imate vikendicu i da nemate mogućnost da dovedete elektro mrežu ili prosto želite da imate solarni sistem. Da bi smo odredili pravi sistem moramo da idemo korak po korak.

  • Određivanje dnevne potrošnje električne energije:

U vikendici imate sledeće potrošače: Televizor, frižider, sijalice. Prva stvar je da vidimo koliko svaki od ovih potroša troši u Vatima.

  1. Televizor- 50 W ( vati) u proseku, radno vreme televizora 3 sata u toku dana. Ukupna energija potrebna za rad televizora u toku jednoga dana 3 x 50W= 150 W
  2. Frižider- u proseku iako postoje različiti modeli jedan frižider potroši oko 500 W na 24 sata.
  3. Sijalice 6 komada po 15 W ( vati) LED- To znači da imamo ukupno 6 x15 W= 90 W. Recimo da sijalice u proseku rade 7 sati u toku dana. To znači da je ukupna energija potrebna za sijalice - 630 W

Sada kada smo izračunali individualnu potrošnju svakog uređaja, možemo i da saberemo ukupnu energiju koja nam je potrebna na dnevnom nivou:

150W + 500 W + 630W=1280 W

1280 W nam je znači ukupna energija koja nam je potreban za jedan uobičajeni dan.

  • Izračunavanje veličine solarnog sistema ( količine solarnih panel) shodno ukupnoj dnevnoj potrošnji

Solarni paneli koliko mi treba

Došli smo do momenta kada je potrebno odrediti solarni sistem koji bi zadovoljio vaše potrebe.

Sada ćemo podelite određene koeficijente sa vama  a koji se tiču prosečne dnevne proizvodnje solarnih panela zavisno od perioda godina za teritoriju Srbije.

  1. 1.5 -Zima
  2. 3 -Proleće i Jesen
  3. 5 -Leto

Primer: Jedan solarni panel od recimo 270 W u toku zime u proseku će proizvoditi na dnevnom nivou 1.5 x 270 W = 405 W. Sa druge strane, u letnjem periodu  5 x 270 W= 1350 W. Kao što možete da vidite drastično su velike razlike u proizvodnji između zimskog i letnjeg perioda, zato je i bitno da sami znate kada ćete recimo u našem konkretnom primeru da koristite vikendicu. Ako je to u toku cele godine, onda moramo da idemo sa varijantom zimski period obzirom da ako napravimo sistem za zimiski period rešićemo automatski ostale periode u godini.

Shodno tome sada dolazimo do momenta kada računamo solarni sistem i videćete da je veoma lako kada imate prave brojeve i alate.

Obzirom da smo rekli da nam je dnevna potrošnja na primeru vikendice 1280 W i da ćemo da je koristimo u toku cele godine, to znači da nam je potreban solarni sistem sledeće jačine: 1280 / 1.5 =853 W . Kao što vidite uzeli smo zimski period obzirom da je to najgori period godine što se tiče solarne proizvodnje. Da planiramo da koristimo vikendicu u toku proleća i leta onda bi smo išli sa sistemom od 1280 / 3 = 426 W. Kao što vidite drastičen su razlike u veličini sistema zavisno od toga kada koristite solarnu energiju odnosno u  kom periodu godine.

Obzirom da su paneli koji se danas koriste kao standard za izradu sistema 270 W,to znači da nam je za ovaj sistem potrebno 3 x 270 W= 810 W. Kao što možete da primetite, nismo tačno poklopili cifru sa našim proračunom i to se u praksi i ne radi, već se zaokružuje na bližu cifru. Recimo da nam je dnenva potrošnja bila 980 W onda bi smo išli sa sistemom od 4 x 270 W = 1080 W.

Onoga momenta kada ste odredili ovu cifru odnosno jačinu solarnih panela koji su vam potrebni, možete već da odredite sistem koji vam je potreban na našem sajtu ovde. Naši sistemi su imenovani prema jačini solarnih panela tako da vam je ovaj podatak sasvim dovoljan da bi ste videli koji sistem vam je potreban. Mi smo ostatak sistemskih uređaja već odredili u svakom paketu tako da vi to ne morate da radite.

Pogledajte ponudu solarnih panel: OVDE

Ako ipak želite da uđete dublje u materiju i želite da sami budete u mogućnost da odredite sve elemente solarnog baterijskog sistema onda nastavite dalje da čitate.

 

  • Izračunavanje baterijsko kapaciteta solarnog sistema

Solarni baterijski sistemi

Kao što smo već napomenuli više puta, da bi ste bili totalno nezavisni od elektro distribucije potrebno je da imate solarni sistem koji će biti u mogućnosti da uskladišti električnu energiju proizvedenu sa solarnih panela. Da bi ste to postigli u sistemu morate da imate akumulatore/baterije koje nam omogućavaju da proizvedenu energiju uskladištimo i koristimo po potrebi.

Da bi smo odredili kapacitet baterija koji nam je potreban za optimalno funkcionisanje, vratićemo se na naš primer sa vikendicom.

Rekli smo da nam je dnevna potrošnja 1280 W, obzirom da se baterijiski kapacitet definiše u amperima, potrebno nam je da saznamo koliko to ampera u toku jednog dana korišćenja potrošimo.

Kao što znate volt x amper = vat, iz ove jednačine da bi smo dobili koliko ampera trošimo izvlačimo sledeću kalkulaciju amper = vat / volt, u našem slučaju amper = 1280 W / 12 V ( baterije su uglavnom na 12 Volti tako da tu cifru i koristimo)= 106 ampera.

Sada kada znamo da naš sistem u toku jednog prosečnog dana potroši 106 ampera, potrebno je da odredimo koliko dana želimo da imamo autonomiju sistema pod pretpostavkom da će se desiti da nemamo Sunca. Obzirom da je Sunce nepredvidiv faktor, da bi smo bili sigurni da će naš sistem nastaviti da radi i kada Sunca nema uglavnom se odlučujemo za autonomiju sistema od 3 dana u proseku. To znači da ćemo moći da nastavimo 3 dana da funkcionišemo sa gore pomenutom potrošnjom iako nemamo nikakvu enegiju da proizvedemo obzirom da Sunca nema.

Ok, došli smo do 3 dana i 106 ampera koje trošimo na dnevnom nivou. To znači da nam je za tri dana potrebno 3 x 106 amp = 318 ampera.

Sada moramo da se vratimo na baterije i kako one funkcionišu pre nego što nastavimo dalje i izračunamo koji kapacitet baterija nam je potreban.

Recimo da imamo bateriju od 12 V i 100 AH ( amper). To znači da ta baterija ima uskladišteno u sebi 12 x 100 = 1200 W. Ono što je sada bitno da napomenemo jeste dubina pražnjenja baterija i njen vek trajanja.  Način na koji se baterije prazne je dosta bitan. Bez da ulazimo u nepotrebne tehnikalije pokušaćemo da vam objasnimo plasitično. Baterije najduže traju ako se prazne do 50 % njihovog kapaciteta. To se zove DOD ( depth of discharge – dubina pražnjenja). Recimo da naše baterije imaju 1500 ciklusa na 50 % DOD. To znači da dokle god bateriju praznimo 600 W u toku dana ( što je 50 %) naša baterija će trajati 1500 dana. Jedan ciklus je jedno punjenje i jedno pražnjenje.

Vratimo se sada na naših 318 ampera koje smo izračunali da bi nam bili potrebni. Nakon što smo vam objasnili da je bateriju najbolje da praznimo do 50 % njenog kapaciteta da bi smo je sačuvali, dolazimo do toga da nam je potrebno 2 x 318 ampera = 636 ampera. Na taj način ako potrošimo 318 ampera u toku tri dana bez Sunca, baterije ćemo spustiti do 50 % njihovog pražnjenja. Recimo da bi u ovom slučaju bilo potrebno da idemo sa 6 baterija od 12 V 100 AH, što iznosi 600 ampera ukupno. Sada, u praksi stvari funkcionišu malo drugačije. U teorije sve što smo gore napisali je apsolutno tačno, međutim, obzirom da su baterije/akumulatori prilično velika investicija nije potrebno držati se strogo gore pomenute matematike. Naime, u realnost retko kada ćete spustiti baterije do 50 % ispražnjenosti za tri dana korišćenja a da se ne dopune ni malo od strane solarnih panela. Takođe, nije strašno i da pređete 50% ispražnjenosti ( do recimo 70% ispražnjenosti) dokle god to nije učestala pojava. Stoga, ako recimo imamo 318 ampera koja su nam potrebna za tri dana autonomije,možemo da idemo sa 460 ampera u baterijama. Recimo da idemo sa dve baterije od 230 AH. To je negde oko 70 % pražnjenja. Ovo će biti optimalno rešenje koje će funkcionisati, sa druge strane nećete imati preveliki izadatak za baterije.

Pogledajte na sledećem linku više o ponudi baterija: OVDE

OK, sada smo definisali i koliko baterija bi bilo idealno da imamo u našem sistemu ajmo da vidimo šta nam je još potrebno...

 

  • Odabir kontrolera/regulatora punjenja baterija

solarni kontroleri/punjači baterija

Šta je osnovna funkcija kontrolera/regulatora punjenja baterija?

Solarni kontroleri/regulatori su nezaobilazni deo svakog baterijskog solarnog sistema. Energija koja se generiše u solarnim panelima je potrebno da se uskladišti u baterijama, solarni kontroler je taj koji reguliše napon/voltažu i amperažu sa kojima će dopunjavati baterije. Naime, najbitnija stvar za vaše baterije jeste da izaberete kvalitetan solarni regulator koji će vašim baterijama produžiti životni vek i spasiti vas dodatnih troškova zamene baterija. 

Solarni kontroler je naime jako inteligentan uređaj koji tačno zna kakvim tempom ( voltaže i amperaže) je potrebno da dozira punjenja baterija da bi produžio njihov životni ciklus. 

Ajmo sada da vidimo kako i na koji način možemo da odredimo koji solarni kontroler je potreban za naš solarni sistem. Kao i do sada da bi smo vam što lakše objasnili vraćamo se na naš primer vikendice.

Rekli smo da nam je za vikendicu potreban solarni sistem koji će sačinjavati tri solarna panela od 270 W. Obzirom da se kontroleri punjenja kategorišu prema jačini odnosno radnoj snazi u amperima, bitno je da znamo koliko ampera maksimalno možemo da očekuje sa solarnog panela u našem sistemu. Znači još jedanputa, solarni kontroleri se kategorišu prema amperaži sa kojom raspolažu i sa kojom su u mogućnosti da pune baterije i da prosleđuju na svom izlazu ka potrošačima. Primer: ako imamo solarni kontroler sa sledećim specifikacijama 12/24 V, 10 AH, to znači da ovaj solarni kontroler podržava 12V i 24 V sisteme i da na svom izlazu ka potrošačima i baterijama može da isporuči maksimalno 10 ampera.

Vratimo se na solarne panele, svaki solarni panel u svojoj specifikacij ima takozvanu struju kratkog spoja koja je izražena u amperima i označena sa Lsc. U našem slučaju struja kratkog spoja  sa solarnog panel je 9.18 ampera. U teoriji je moguće da dođe do kratkog spoja i stoga ne želimo da nam kontroler bude ugrožen ako se to desi. Ako želite da saznate više o tome kako da čitate specifikaciju solarnih panela to možete pogledati ovde.

            Vraćamo se na naša tri panela, obzirom da po panelu imamo 9.18 AH, to znači da ukupno imamo 3 x 9.18 ah= 27.54 ah. U našem slučaju ako smo panele povezali paraleleno,  struja punjenja baterija će biti 27.54 ah. To znači da nam je potreban solarni kontroler od 30 ampera.

Ovde moramo da zastanemo i da objasnimo par stvari. Solarni paneli koji su preko 200W su uglavnom za 24 V sisteme. Obzirom da su naši paneli 270 W, to znači da su nam paneli namenjeni za sistem od 24V. Kao što smo videli naš kontroler podržava 12V i 24 V, stoga možemo da ih povežemo paralelno i da povećamo struju punjenja do 30 ampera. Da smo kojim slučajem odlučili da panel povežemo u seriju, to znači da bi nam se voltaža na panelima popela na 72 V dok bi nam struja punjenja ostala 9.18 ah. Obzirom da su za manje sistem kontroleri uglavnom 12V/24V i podržavaju amperažu do 50 ampera ( zavisno od modela), nije potrebno da pravimo serijsku konekciju i kupujemo skuplje kontrolere za 72 V sisteme.

Pogledajte na sledećem linku više o ponudi regulatora: OVDE

Ok, još malo nam je ostalo i sistem će biti kompletiran.

  • Odabir odgovarajućeg invertora/pretvarača napona

Invertori van-mrežni

Invertor je električni uređaj koji pretvara jednosmerni napon, skoro uvek iz baterije, u standardni naizmenični (AC) napon domaćinstva, tako da ga mogu koristiti uređaji koji su standardni u domaćinstvu. Ukratko, invertor pretvara jednosmernu u naizmeničnu struju. Invertor može biti ugrađen kao samostalna oprema jednog sistema, kao što je solarni sistem, ili da radi kao rezervno napajanje iz baterija koje se pune odvojeno. Naizmenična struja se koristi u mnogim malim električnim uređajima, ali i u solarnim sistemi, budući da solarne ćelije mogu samo proizvesti jednosmernu struju (DC), potrebno je istu dobiti konvertovanjem jednosmerne struje u naizmeničnu.

Kako da izaberemo odgovorajuči invertor/ pretvarač napona?

Ono što je bitno kod invertora jeste da obratimo pažnju prvo da li je namenjen za 12 V ili 24 V sistem. Kao i do sada vratićemo se na naš primer. Rekli smo da nam je sistemska voltaža 24 V, stoga nam je potreban invertor koji podržava ulaz od 24 V i njegovu konverziju na 220 V.

Druga bitna stvar kod invertora jeste njegova maksimalna izlazna snaga koja je deklasirana u W ( vatima. Da bi smo odredili kolika jačina izlazne snage invertora nam je potrebna moramo da pogledamo opet naše potrošače. Rekli smo da imamo sijalice 6 x 15 W, što znači kada bi sve zajedno bile upaljene ukupno 90 W, dalje, rekli smo televizor 50 W, frižider smo rekli da troši 500W na 24 sata ali sada nam je potrebna njegova trenutna snaga koja se uglavnom kreće od 50 do 100 W ( za naš primer uzećemo 70 W).  Ukupna angažovana maksimalna energija u naše slucaju iznosi 210 W. U teoriji to znači da želimo da upalimo sve urađeje u isto vreme, bilo bi nam potrebno 210 W. Stoga, invertor koji bi nama odgovorao u ovom slučaju je invertor od minimum 250 W izlazne snage. Međutim, obzirom da imamo frižider među našim potrošačima treba da napomeno da startna energija frižidera ume da bude 5 do 10 puta jača od deklarisane snage koja je u našem slučaju 70 W. Stoga, da bi smo bili sigurni da čemo moći da upalimo frižider moramo da idemo sa invertor koji može da omogući startnih 700W za frižider plus 50 W za televizor plus 90 W  za svetlo. Sveukupno nam je potreban invertor koji na 24 V može da omogući do 1000W izlazne snage. U tom slučaju bi smo bili sigurni da će svi aparati raditi kako treba.

Izabiramo odgovarajućeg invertora smo i završili kompletiranje našega sistema. Ono što je ostalo još dodatno da se uradi, jeste da se izaberu odgovarajući osigurači na svim linijama električne energije i da se odrede debljine žica za spajanje svih elemenata sistema. Obzirom da su osigurači i provodnici jako bitni elementi zamolili bi smo vas da se za ove stvari konsultuje sa električarom ili sa našim prodavcima koji će vas uputiti kako i na koji način to da uradite. Mi ćemo svakako prvo prilikom izbaciti i tekstove na tu temu.

 Pogledajte na sledećem linku više o ponudi invertora: OVDE

  • Nosači solarnih panela

nosaci solarnih panela

Ovo je već mehanički deo. Ono što moramo da napomenemo jeste da nam je jako bitno kakav je krov na koji će se instalirati solarni paneli. Zavisno od toga da li je krov kos ili je ravan potrebno je odrediti sa kojim nosačima je moguće uraditi instalaciju. Takođe jako je bitno da znamo kako i od kog materijala je krov, da li je u pitanju crep ili nešto drugo. Sve to određuje nosače i način na koji se instaliraju solarni paneli. Za sada vas savetuje da okrenete naše stručnjake koji će vam preporučiti odgovorajuće nosače za vašu aplikaciju.

 

Poslednja stvar pre nego što pređemo na sledeću sekciju jeste da vam skrenemo pažnju da kada postavljate panel gledate da budu okrenuti ka jugu pod uglom od 30 stepeni u odnosu na horizont, obzirom da ćete na taj način dobiti optimalnu iskorišćenost u toku cele godine.

 

Naime, recimo da zimi kada Sunce padne skoro na horizont, idealno bi bilo da su nam paneli skoro pod 90 stepeni u odnosu na ravnu površinu. Sa druge strane u letnjem periodu sunce je u zenitu visoko i tada je idealno panele postaviti paraleleno sa horizontalom. Postavljanjem panela na 30 stepeni smo u mogućnosti da iskoristimo i zimske i letnje uslove i optimalno proizvodimo električnnu energiju.

Pogledajte ponudu nosača solarnih panela: OVDE

Da zaključimo, ideja je bila da možemo da vas osposobimo da sami izaberete solarni sistem koji odgovora vašim potrebama. Kao što ste primetili više smo se skoncentrisali na solarne baterijske sisteme obzirom da su komplikovaniji za konfiguraciju. U sledećem tekstu ćemo više pokriti konfiguraciju solarnih mrežni sistema i kako da nađete odgovarajući za vaše potrebe.

UKOLIKO VAM JE POTREBNA BILO KAKVA POMOĆ SA NAŠE STRANE MOŽETE NAS KONTAKTIRATI OVDE

Do tada želimo vam puno sreće u instalaciji i mnogo manje račune za struju u 2019 godini!!